Prva nacionalna konferencija ,,Zaštita životne sredine i žene u Srbiji"

3. marta 2017. godine, u Beogradu, održana je prva nacionalna konferencija „Zaštita životne sredine i žene u Srbiji“, koja je za cilj imala podizanje svesti javnosti o značaju rodne ravnopravnosti i uticaju na zdravlje i bezbednost, na svim poljima životne sredine. Rodna pitanja i perspektive se moraju uzeti u obzir prilikom izrade politika i programa za održivi razvoj, dok se žene i devojke moraju aktivno uključiti u procese donošenja odluka koje se tiču životne sredine na svim nivoima.

Organizatori konferencije bili su Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP)  i Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), uz podršku ambasade Kraljevine Švedske. Konferenciji su prisustvovali predstavnici sva tri sektora, civilnog, privatnog i javnog.

Konferenciju je otvorila gospođa Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva
poljoprivrede i zaštite životne sredine, koja je istakla značaj rodne ravnopravnosti u oblasti životne sredine i ukazala na potrebu jačanja uslova za žensko preduzetništvo u sferi zelene ekonomije, ostvarenje saradnje i međusektorski rad, u cilju rešavanja problema u oblasti životne sredine. Gospođa Božović je navela i da „žene imaju veoma važnu ulogu u održivom razvoju, pa je potrebno promovisati rad i učešće žena u svim oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“, a da je „dostizanje rodne ravnopravnosti jedan od najboljih načina za unapređenje životne sredine i održivog razvoja’’. „Ovom konferencijom započet je niz aktivnosti u cilju podizanja svesti javnosti o značaju bezbednosti u životnoj sredini, o uticaju životne sredine na zdravlje i značaju zelene ekonomije i podsticanju ženskog preduzetništva“, istakla je u uvodnom govoru.

Istraživanja, analize i škole mišljenja o različitoj ulozi muškaraca i žena u odnosu prema prirodi, (vodama, šumama, vazduhu, mineralnim nalazištima, prirodnim resursima i obrađivanju zemlje, proizvodnji hrane, korišćenje svih resursa) slažu se da je za postizanje održivog razvoja neophodan rodni pristup. Može se reći da je za analizu i aktivan odnos prema relaciji principa rodne ravnopravnosti i zaštite životne sredine neophodan holistički pristup. Potrebno je utvrditi i promovisati tesne veze između održivog razvoja i rodne ravnopravnosti kako bi bio promovisan ukupan društveni razvoj, koga nema bez razvoja životne sredine.

Ekofeminizam tvrdi da je žena bliža prirodi nego muškarac, pre svega zbog činjenice da ima odliku majke, kao što se i zemlja smatra majkom prirode. Iz ovog stava izvodi se zaključak da su žene brižnije i odgovornije prema stanju životne sredine. Postoje različiti, veoma isključivi pristupi, kao što je ovaj o prirodnoj organskoj vezi i bliskosti žene sa okruženjem ili drugi, koji kao uzroke posebne veze između žene i prirode navode neke sociološke, kulturološke i istorijske faktore.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković navela je da se jednom ovakvom konferencijom otvorila nova tema, i da se time u Srbiji pomeraju granice. Za ravnopravno učešće žena u procesima zaštite životne sredine i održivog razvoja, od ključnog značaja je da se obezbedi njihovo ravnopravno učešće u procesu donošenja odluka i dokumenata, kao i prisustvo na upravljačkim mestima. Pored našeg zakonodavnog okvira koji jasno podržava politiku rodne ravnopravnosti i prava na zdravu životnu sredinu, naš cilj je i članstvo u Evropskoj uniji, i ukoliko brže i u potpunosti usvojimo ove standarde, ne samo da će nam put u Evropu biti brži i lakši, već ćemo i svi mi uživati pravedniji, zdraviji i kvalitetniji život.

Jelena Mičić, predstavnica Mladih istraživača Srbije, istakla je značaj bavljenja odnosom životne sredine i rodne ravnopravnosti iz perspektive civilnog društva. Republika Srbija ima veliki broj veoma značajnih dokumenata iz sfere rodne ravnopravnosti, ali se ni u jednom od njih eksplicitno ne ističe veza između prirode i roda, odnosno životne sredine i rodne ravnopravnosti, pa je stoga potrebno pojačati ovu vezu u pravnoj regulativi. Ovo je bitno jer neravnopravnost među polovima u zaštiti prirode i biodiverziteta dovodi do nejednake raspodele dobiti od korišćenja prirodnih resursa.

Kraljevina Švedska je jedan od najvećih donatora u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. U svim svojim razvojnim strategijama Švedska je veliku pažnju posvetila upravo rodnoj ravnopravnosti. Učesnicima i učesnicama konferencije obratio se i ambasador Kraljevine Švedske gospodin Jan Lundin, koji je ukazao na značaj investiranja u projekte iz oblasti životne sredine, imajući u vidu da će se realizacijom tih projekata omogućiti zdrav i kvalitetan život svih građana i građanki.

„Cena neulaganja i nedostatka investicija u oblasti životne sredine je veoma visoka za građane. Uzmimo, na primer, koliko zagađenje vode, usled neadekvatnog tretmana otpadnih voda, može povećati rizik i prouzrokovati brojne zdravstvene probleme. Imajući u vidu temu konferencije, značajno je pomenuti da su, prema istraživanjima, žene više zabrinute za stanje u životnoj sredini, za kvalitet vode, hrane i vazduha, jer su svesne da zdrava životna sredina ujedno znači i zdravlje njihovih porodica“.